Шта се, заправо, догодило? Одакле је дошао дрвени адвокат платана број 198? Сазнајте све то, и више, у интервјуу са Владимиром Живановићем, дрвеним адвокатом.
Како си уопште дошао на ову идеју?
Има више од једног разлога за ову акцију. Искрено, када сам први пут чуо за вест да планирају да посеку дрвеће, био сам шокиран и, у неку руку, разочаран, али шта се могло учинити? Стручњаци су рекли да је дрвеће у врло лошем стању због дугогодишње небриге и нестручног орезивања (превршавања), тако да је то звучало сасвим разумно, Боже нам опрости на таквом разуму. Међутим, ја сам ипак искористио време да се упознам са ситуацијом, само да бих сазнао да је у питању манипулација. Званичне анализе које је обавио Шумарски факултет говоре да већина платана у Булевару може бити излечена. Размислите о томе из те перспективе – да ли је постојање неколико умирућих примерака прихватљив изговор да се исече преко 300 здравих или излечивих дрвета?
Шта се крије иза те манипулације?
Ко зна… Искрено, ни не желим да трошим своје време и живце да о томе размишљам. А то и није мој посао, уосталом. Чак и ако неко то открије у будућности, шта ће нам то донети? Штета је већ учињена, и у овом случају – неповратно. Да се вратим на претходну тему – у међувремену, на Фејсбуку се оформила група за заштиту београдских платана, и брзо је скупила петнаест хиљада чланова. И ја сам се учланио, мислим, као да је то нешто значајно, само један клик без обавезе… У сваком случају, на страну са Фејсбук-активизмом, када је почела сеча дошао сам на протест и завршио у групи која је стајала испод платана док су их секли.
Значи и ти си био тамо?
Да, и да будем искрен, било је… Дрво је живо биће, знаш; као да стојиш усред кланице док немушти крици испуњавају ваздух око тебе. Ужасно. Тог сам дана узео једно мало парче једног исеченог платана, величине око два сантиметра, и ставио га у новчаник мислећи нешто као – сачуваћу га као подсетник на овај неуспех. Знам, мало је мазохистично, али такав „сувенир“ понекад може да мотивише. Следећег дана нас око тридесет се скупило рано ујутру код Липовог лада да покушамо да спасемо другу групу платана. Екипе Зеленила су свој посао наставиле са истом ефикасношћу и бруталношћу а ми смо само стајали испод неких пет-шест дрвета, буквално заробљени унутар металних ограда које је полиција поставила око нас, допуштајући људима да изађу али не и да уђу поново. Свако дрво и његов бранилац су били затворени посебно.
Шта се десило тог дана? Спасли сте их, зар не?
Да, али само тај дан, а и то је све изгледало сасвим безнадежно и бесмислено. Екипе Зеленила су наставиле свој кољачки пир, а са свом полицијом около… Када су отишли, око пет, можда шест поподне, протестанти су се полако разишли, тужни, обесхрабрени и без икакве наде. Прећутно је одлучено да следећег дана неће бити протеста. Био сам у истом стању као и сви остали, али сам у једном тренутку погледао на оно парченце платана у новчанику и рекао самом себи: „Не, не може остати на овоме. Морам нешто да урадим.“
И тада си постао први дрвени адвокат.
И једини, до сада. Да, док сам стигао кући, већ сам имао највећи део концепта у глави. Искористићу противникове металне ограде, оградити се испод једног дрвета и скупљати петицију. Петиција би ми дала аргумент да ту стојим, а будући да је то и грађанско право, не могу тек тако да ме склоне одатле. Направио сам текст петиције, транспарент на хамеру, купио један флуоресцентни прслук какве сви радници морају да носе, и написао на њему „дрвени адвокат“. Тада сам смислио и лого дрвене адвокатуре.
Зашто „дрвени адвокат“?
Па, игре речи имају прилично добар ефекат, а ова се синтагма притом савршено уклапа. Дрвени адвокат је свима познат израз, а моје је само да учиним да се у овом случају барем њено значење промени, на боље. И оставило је врло позитиван ефекат. Као што је рекао Александар Херцен: „Смех у себи има нечег револуционарног“.
Шта означава лого?
У облику је стилизованог дрвета, са срцем у средини, пошто је срце главна покретачка снага за ову акцију и ову „професију“. Такође, представља и стилизацију ћириличног слова Д, као првог слова „дрвета“ и „дрвеног адвоката“.
Пратите блог да бисте сазнали шта се десило првог дана. Наставак на енглеском можете прочитати овде.
Danas sam porazgovarala sa „drvenim advokatom“ platana br. 198. On je jos uvek pored drveta i uporno ga brani! Svaka mu cast. Jedan sam od potpisnika peticije za sprecavanje sece bukvalno cele sume visedecenijskih platana koji bi svuda u svetu bili brizljivo cuvani i negovani, a kod nas, eto, masakrirani. U danasnjim novinama pise da se uvoze (opet) platani i prosto me je strah sta ce sa njima biti kada prodje koja decenija njihovog zivota, (ako uopste opstanu u Bulevaru nakon sadnje) jer novi platani ce doci u Beograd-zemlju Srbiju, a ne u Pariz, Njujork, Madrid, Sangaj, London, Buenos Ajres gde uveliko uzivaju, a i ljudi u njihovom zelenilu i hladu.