Feeds:
Чланци
Коментари

Archive for the ‘E-novine’ Category

E-novine, 5. mart 2010.

“Ja nisam nerealan, ne želim da se borim protiv vetrenjača, neću da isterujem pravdu i borim se za neke apstrakcije, ja sam cilj svog protesta sveo na optimalni minimum, odnosno na rešenje konkretnog problema egzistencije ovog platana. Oni su sami rekli u elaboratu Šumarskog fakulteta iz 2008. da je ovo jedno od onih stabala koja mogu da se leče. Po njihovom zvaničnom elaboratu više od 90 odsto drveća može da se leči, čime oni očigledno neće da se bave i ovo je jedno od tih koje može uspešno da se izleči”, objašnjava Vladimir Živanović, koji je u nedelju oko pet ujutru došao sa spiskom, krenuo od Depoa na gore i izabrao drvo koje će da ogradi.

Platan broj 198 u nedelju ujutro dobio je svog „drvenog advokata“ koji ga brani od gradskih drvoseča. Vladimir, koji je inače iz naselja Braća Jerković, zaslužan je za to što platan još nije posečen, a sakuplja i potpise za peticiju da se platanu omogući lečenje.

“U svakom trenutku ljudi zaduženi za seču imaju puno zakonsko pravo da odseku stablo i ja protiv toga ne idem. Ja sam ovde od pet ujutro do sedam uveče. Od prvog trenutka svi nadležni su prihvatili moj protest kao takav i nisu me ni najmanje uznemiravali u njemu”, počinje priču Vladimir Živanović, čuvar poslednjeg bulevarskog platana predviđenog za odstrel, uz objašnjenje da je samoinicijativno odlučio da tako izrazi svoje nezadovoljstvo sečom drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra.

Na ideju da sam stane u odbranu poslednjeg paltana Vladimir je došao nakon propasti prvobitne akcije koja je bila zamišljena kao jedan čovek – jedno drvo, a svodila se na to da svako učini ono što najmanje može u zaštiti beogradske zelene reke. Iako je bilo mnogo sličnih najava i predloga, grupa osnovana na Facebooku nije istrajala u njima.

“Pretpostavljam da me ljudi iz policije i gradskog zelenila nisu dirali iz razloga što nam se interesi nisu sukobili u tom trenutku. S obzirom da kolektivni protesti nisu uspeli ni na koji način, verovatno je poslednji preostali protestant dobio šansu da istraje u negodovanju. Nisam ni sa kim od nadležnih razgovarao o tome da li ću uticati na to da se platan ne poseče, mada svestan sam da su šanse za uspeh minimalne”, kaže Vladimir.

Ovaj, pre svega simbolički gest, mladi Beograđanin vidi kao neku vrstu podizanja svesti građana o bitnosti “zelene reke” za bolji kvalitet života, iako ne očekuje ništa od svoje akcije.

Seča u Bulevaru počela je 18. februara i mada je prvobitno bilo predviđeno da traje narednih mesec dana, gradsko zelenilo je ekspresno već odseklo većinu stabala. Drveni advokat ukazao je i na manipulacije u elaboratu o zdravstvenom stanju stabala, gde je pored lične karte svakog stabla u drvoredu, u poslednjem delu navedeno njihovo zbirno stanje u pojedinim delovima Bulevara. U tom spisku pod zvezdicom je stavka “trulež”, što podrazumeva svaku vrstu truleži – od one minimalne do najopasnije, a činjenica da ta razlika nije precizirana jasno govori da je to čista manipulacija statistikom.

Reakcije ljudi su uglavnom pozitivne na ovakav gest mladog Beograđanina, i do sada je prikupljeno oko 2.300 potpisa. Peticija za očuvanje sa potpisima predata je Skupštini grada, a planirano je da se pošalje i predsedniku Srbije.

“Najveći deo ljudi koji je prošao pored mene potpisao je peticiju i podržao me u mom protestu. Ljudi mi neretko pružaju i drugačije vidove podrške, tako što mi na svoju inicijativu donose hranu i slatkiše u znak podrške”, kaže Vladimir.

Platan na uglu Jagićeve i Bulevara jedini je predstavnik svoje vrste koji se može videti u Bulevaru. Drveni advokat sa Voždovca izabrao je baš njega iz razloga što je, prema studiji Šumarskog fakulteta, jedan od onih koji mogu da se leče.

“Ja nisam nerealan, ne želim da se borim protiv vetrenjača, neću da isterujem pravdu i borim se za neke apstrakcije, ja sam cilj svog protesta sveo na optimalni minimum, odnosno na rešenje konkretnog problema egzistencije ovog platana. Oni su sami rekli u elaboratu Šumarskog fakulteta iz 2008. da je ovo jedno od onih stabala koja mogu da se leče. Po njihovom zvaničnom elaboratu više od 90 odsto drveća može da se leči, čime oni očigledno neće da se bave i ovo je jedno od tih koje može uspešno da se izleči”, objašnjava mladić, koji je u nedelju oko pet ujutru došao sa spiskom i krenuo od Depoa na gore i izabrao drvo koje će da ogradi.

“Taj platan nekako zgodno stoji na ćošku pored parkinga i ne smeta nikome, a pri tom je na spisku za lečenje, star je, i ima prečnik od oko 80 cm”, kaže student kineskog koji planira da ostane tu do kraja.

Treba napomenuti i to da u zvaničnim elaboratima stoji da je bilo predloženo da se drveće sukcesivno zamjenjuje, iz razloga izbegavanja prevelikog estetskog i psihološkog pritiska za građane Beograda, a pogotovo Bulevara.

“Drvo predstavlja simbol nade i postojanosti. Ono duže živi od čoveka i stalno se obnavlja, a ta simbolika nije mala stvar. Ono kao simbol postojanosti, pogotovo u ovim mutnim vremenima, jeste ono što je čoveku potrebno i kada ga isečeš zasigurno ćeš izazvati burnu reakciju. To je ono što mi se čini da sam osetio kod ljudi koji su mi se bukvalno zahvaljivali na ovome što stojim ovde”, kaže Vladimir dodajući da između ostalog i iz osećanja obaveze prema svim tim ljudima koji su suzama i rečima zahvalnosti ispratili njegov protest, ne može da odstupi.

Zanimljiv je i podatak da se među građanima koji su potpisali peticiju za spas poslednjeg platana našao i jedan radnik gradskog Zelenila, koji je uz peticiju potpisao uz reči “sačuvajte bar njega”. Drveni advokat nam je otkrio još zanimljivih slučajeva,  da ima podršku od niza visokopozicioniranih ljudi koji pozdravljaju njegovo zalaganje, nažalost “iz fotelje”, ali i lokalnih policajaca i radnika beogradskih Puteva.

Advertisements

Read Full Post »